Veče „Carstvo dobre hrane – 29. novembar“ organizovano je kao prateći program izložbe „Ukus prošlosti - Julije Korhec (1899-1973)“ sinoć u Gradskom muzeju. Tom prilikom, zainteresovani su imali priliku da upoznaju istoriju ove, nekada svetski poznate firme.

Antal Barna je dugo radio u „29. novembru“. Kako kaže, prve naznake da nešto ne valja, radnici su primetili još pre više od trideset godina.

- „29. novembar“ je bio jedan dinosaur. Kada se „razboleo“, kada je pao, izgubio je život. Znali smo mi već ’93. da od ove fabrike više ništa neće biti. Bila je prevelika fabrika, prekvalitetno je radila. Gigant je bio. Ja sam obišao Evropu maltene, razne mesne industrije sam imao prilike da vidim, ali takav gigant... Proizvodili smo 14 vagona dnevno, i ako je slučajno bilo manje, Galović me je već zvao da pita da li smo štrajkovali jer je se smanjio iznos proizvoda.

Međutim, nakon 1993. godine, kapacitet proizvodnje je drastično opao, i to je značio početak kraja za ovaj nekadašnji gigant, objašnjava dalje Antal Barna. Zainteresovanima je predstavljena i nekadašnja fabrika salame „Korhec“, čiji je vlasnik, Julije Korhec za samo desetak godina prešao je put od mesarskog šegrta, zatim kasapina i kobasičara do vlasnika industrijske klanice.

- Što se tiče fabrike salame „Korhec“, ona je bila u senci jedne velike industrije Hartman i Konen u to vreme pre rata. I pored takvog konkurenta je uspeo da nađe mesto pod suncem. Potomci vlasnika te firme su bili ti koji su prikupili sve ove fotografije i predmete i organizovali izložbu u sećanje na svog dedu i na tu industriju mesa, i na jedno vreme sasvim drugačije nego ovo danas, što pamtimo mi koji smo živeli u socijalizmu - kaže Dejan Mrkić, arhivista.

U prostorije u kojima se nalazila fabrika Julija Korheca, nakon rata se uselila zadruga “Mesar”.